Tumor na mozgu: Simptomi, iskustva, oporavak, životni vek

Tumor mozga predstavlja abnormalnu masu koja se formira kada ćelije počnu nekontrolisano rasti u moždanom tkivu. 

U ovom tekstu biće objašnjeno šta je tumor, kako se dijagnostikuje, vrste tumora (benigni, maligni, primarni, sekundarni), simptome, dijagnostiku, lečenje, oporavak i prognozu. 

Tumor na mozgu – Šta je i kako nastaje?

Tumor na mozgu predstavlja abnormalno i nekontrolisano razmnožavanje ćelija unutar moždanog tkiva ili u njegovoj neposrednoj okolini, kao što su moždane ovojnice, kranijalni živci ili krvni sudovi. 

Ove ćelije mogu formirati masu koja, zavisno od svog ponašanja, može biti benigna (nešireća, sporog rasta) ili maligna (agresivna, sklona invaziji okolnih struktura).

Kako nastaje tumor mozga – Uzroci

Uzroci nastanka tumora mozga nisu u potpunosti razjašnjeni, ali se njihova pojava povezuje sa genetskim mutacijama koje dovode do poremećaja u ćelijskoj deobi, izloženošću jonizujućem zračenju, naslednim sindromima (poput Li-Fraumeni sindroma ili neurofibromatoze), kao i oslabljenim imunološkim sistemom. 

U određenim slučajevima, faktori iz okoline i životne navike mogu takođe igrati ulogu u nastanku tumorskih promena.

Iako se izraz „tumor na mozgu“ često koristi kao sinonim za rak, važno je napraviti razliku između različitih tipova tumora po njihovoj prirodi i ponašanju.

Šta je rak mozga?

Rak mozga označava prisustvo malignog tumora u moždanom tkivu, koji ima sposobnost brzog rasta, invazije okolnih struktura i potencijalnog širenja na druge delove centralnog nervnog sistema. 

Za razliku od benignih tumora, koji obično ostaju lokalizovani i rastu sporije, maligne neoplazme mozga predstavljaju ozbiljno medicinsko stanje koje zahteva hitnu dijagnostiku i lečenje.

Vrste tumora mozga – Kako se mogu klasifikovati?

Tumori mozga mogu se klasifikovati na različite načine, ali za pravilno razumevanje bolesti najvažnije je razlikovati ih prema tri osnovna kriterijuma: 

• tipu ćelije iz koje nastaju (histološka klasifikacija)
• poreklu (da li su primarni ili sekundarni) 
• stepenu malignosti (benigni ili maligni)

U nastavku su jasno prikazane vrste tumora mozga prema tim kriterijumima.

Tumori mozga prema tipu (histološka klasifikacija) – Gliom, Meningeom, Švannom

Ova klasifikacija se zasniva na tome iz kojih moždanih ćelija tumor potiče. To je najvažnija podela u medicinskoj dijagnostici jer direktno utiče na tok bolesti, prognozu i način lečenja.

Prema histološkoj klasifikaciji, tumor mozga se može podeliti na:

• Gliom
• Meningeom
• Meduloblastom
• Švannom
• Cistični tumor mozga

Gliomi

Gliomi su najčešći primarni tumori mozga. Nastaju iz glijalnih ćelija koje obavljaju potporne i zaštitne funkcije za neurone. Postoji više podvrsta glioma:

• Astrocitom – može biti spororastući (niskogradusni) ili brzorastući (visokogradusni). Pojavljuje se kod dece i odraslih, a prognoza zavisi od gradusa.
• Glioblastom (glioblastoma multiforme) – najzloćudniji oblik astrocitoma. Vrlo brzo raste, invazivan je i često se vraća nakon lečenja. Najčešći je kod starijih odraslih osoba.
• Oligodendrogliom – ređi gliom, sporijeg rasta i sa boljim odgovorom na terapiju, posebno kada se rano otkrije.
• Ependimom – tumor koji potiče iz ćelija koje oblažu moždane komore i kičmenu moždinu. Može se javiti u bilo kom uzrastu.
  

Meningeom

Meningeom je tumor koji nastaje iz moždanih ovojnica, odnosno meningi. U najvećem broju slučajeva je benigni i raste sporo, ali može izazvati simptome ukoliko pritisne okolne strukture. Češći je kod žena i često se otkriva slučajno tokom snimanja mozga.

Meduloblastom

Meduloblastom je zloćudni tumor koji se najčešće javlja kod dece, u oblasti malog mozga. Agresivan je i ima tendenciju širenja putem moždane tečnosti. Zahteva kombinovano lečenje: operaciju, zračenje i hemoterapiju.

Švannom

Švannomi su tumori koji nastaju iz Schwannovih ćelija, koje oblažu periferne nerve. Najčešći je akustični švannom (neurinom slušnog živca), koji se obično javlja kao benigni tumor i izaziva probleme sa sluhom i ravnotežom.

Cistični tumor mozga

Cistični tumor mozga nije posebna dijagnoza, već označava tumore koji sadrže šupljine ispunjene tečnošću. Cistična komponenta može biti prisutna kod različitih vrsta tumora, kao što su pilocitični astrocitom ili hemangioblastom.

Primarni i sekundarni tumori mozga (metastaze na mozgu)

Prema mestu nastanka, tumori mozga dele se na primarne i sekundarne.

Primarni tumori mozga

Primarni tumori nastaju direktno iz moždanog tkiva, moždanih ovojnica ili nerava. U ovu grupu spadaju svi ranije pomenuti tumori – gliomi, meningeomi, meduloblastomi i drugi. Mogu biti benigni ili maligni, u zavisnosti od histološkog tipa i gradusa.

Sekundarni tumori (metastaze na mozgu)

Sekundarni tumori, poznati i kao metastaze na mozgu, nastaju kada se ćelije raka iz drugih delova tela prošire u mozak putem krvotoka. Najčešće potiču od karcinoma pluća, dojke, bubrega, debelog creva i melanoma. Sekundarni tumori su uvek maligni i često se javljaju kao višestruke lezije u mozgu.

Benigni i maligni tumori mozga

Prema biološkom ponašanju, tumori mozga se dele na benigni (dobroćudni) i maligni (zloćudni) oblik.

Benigni tumori

Benigni tumori rastu sporo i ne šire se na okolno tkivo. Iako nisu kancerogeni, mogu izazvati ozbiljne simptome ako se nalaze u osetljivoj regiji mozga. Tipični benigni tumori su meningeom i švannom.

Maligni tumori (rak mozga)

Maligni tumori su agresivni, brzo rastu, invazivni su i mogu se širiti unutar centralnog nervnog sistema. Najagresivniji oblik primarnog malignog tumora mozga kod odraslih je glioblastom, dok je kod dece najčešći meduloblastom. Sekundarni (metastatski) tumori su takođe maligni, ali potiču iz drugih organa.

Bez obzira na tip tumora mozga, svaki ima svoje specifične simptome koji ukazuju na poremećaj u funkciji rada mozga.

Simptomi tumora mozga

Dalje je važno istaći da simptomi tumora mozga mogu biti simptomatski, ukazujući na ozbiljan problem, dok kod nekih pacijenata ostaju asimpomatski, dok tumor ne naraste dovoljno da pritiska okolno moždano tkivo. 

Najčešći simptoma tumora mozga:

1. Glavobolja koja je sve učestalija i jača, izazvana povećanim intrakranijalnim pritiskom zbog masa ili edema.
2. Mučnina i povraćanje – najčešće uz glavobolju.
3. Fokalni simptomi: slabljenje jedne strane tela, poremećaji vida, slično epileptičnim napadima, povremeno vrtoglavica i halucinacije.
4. Promene u ponašanju, razmišljanju i pamćenju, ponekad zujanje u glavi – svedočenja na forumima kažu da ljudi često gube reči ili osećaju pritisak.
5. Epileptični napadi – kod tumora koji pritisnu corteks moguće su i napadi – simptomi epilepsija kao simptom tumora na mozgu često je prvi alarm.

Kada tumorska masa raste, može pritisnuti okolne strukture i dovesti do krvarenja, što predstavlja ozbiljan zdravstveni rizik.

Svaki od ovih simptoma zahteva hitnu intervenciju lekara da bi se obavio pregled i dijagnostika i započelo adekvatno lečenje.

Dijagnostika tumora mozga

Pre prelaska na lečenje, neophodno je pravilno dijagnostikovati tumor mozga. 

Lekar obično započinje dijagnostifikovanje tumora mozga sledećim pregledima i analizama:

• Neurološki pregled – pregled reflexa, sluha, vida, koordinacije, koji otkriva čak i malu leziju.

• Imaging skeniranje – CT i prvenstveno MRI se koriste jer MRI otkriva abnormalnu masu s visokom preciznošću (~92–93 %).
• Biopsija – uzorak koji potvrđuje vrstu tumora; Ovo je važna metoda za gradusiranje i planiranje lečenja. 

Ponekad, dodatno se koriste i sledeće metode: 

• laboratorijske analize krvi, 
• EEG, 
• neuropsihološki testovi i
• angiografija

Nakon postavljanja precizne dijagnoze i definisanja vrste i stadijuma tumora, sledeći korak je izbor adekvatnog lečenja i terapije prilagođene individualnim potrebama pacijenta.

Lečenje tumora na mozgu – Tretiranje i terapija

Lečenje tumora na mozgu zavisi od toga da li je tumor operabilan (da li se može ukloniti) ili je neoperabilan, te da li je maligni, benigni, primarni ili sekundarni. 

Tretmani su često kombinovani i prilagođeni tipu i stadijumu tumora, onda se najčešće pristupa sledećim načinima lečenja tumora mozga:

1. Hirurški
2. Zračenje i hemioterapija
3. Imunoterapija 

Operacija tumora mozga i koliko traje oporavak?

Ako je tumor dostupan, neurohirurg može izvršiti kraniotomiju i ukloniti tumorsku masu; time se smanjuje pritisak na moždano tkivo.

Kod agresivnih, malignih tumora, cilj je maksimalna ekscizija bez oštećenja funkcionalnih zona. Kod benignih i umereno agresivnih tumora oporavak traje 3–6 meseci, a kod malignih i visokog gradusa i duže, često uz intenzivniju podršku.

Kasnije su potrebne serijske kontrole putem MRI, obično na 3 meseca, pa zatim na 6 meseci prvo dve godine intervjuirano, kako bi se detektovao eventualni napredovali tumor.

Zračenje i hemioterapija tumora mozga

Nakon operacije, posebno kod malignih tumora, sprovodi se radioterapija, uključujući i precizne metode poput gama-noža, koje ciljano uništavaju ćelije tumora uz minimalnu štetu okolnim tkivima.

Hemioterapija, poput temozolomida, deluje sistemski i koristi se kod visokog gradusa, često u kombinaciji s terapijom zračenjem.

Imunoterapija, ciljana terapija tumora mozga

Noviji pristupi uključuju imunoterapiju i ciljana terapija, čija je svrha da ubrzaju imuni odgovor protiv ćelija tumora. Cilj je poboljšanje imuniteta.

Za sve ove standardne metode tretiranja i lečenja tumora mozga, neophodno je da imunitet bude na optimalnom nivou jer je on osnov uspeha svake borbe i oporavka tokom i posle bolesti.

Dr Cubano Eliksir – Podrška svim onkološkim pacijentima

Dr Cubano Eliksir je sinergijski biljni kompleks namenjen jačanju imuniteta kod onkoloških pacijenata i osoba sa oslabljenim imunitetom, a koristi se i preventivno kod zdravih ljudi. 

U konkretnim slučajevima tretiranja tumora na mozgu, Dr Cubano Eliksir svojim dejstvom može ojačati imunitet i pripremiti organizam za potrebne intervencije i terapije, ali i oporavak od istih.

 Ključni sastojci su anamu, moringa, spirulina i hlorela, kombinovani u tri suplementa s dokazanim efekatima:

• Anamu (PVA plus): pruža podršku NK ćelijama, značajno podižući imuni odgovor; sadrži selen, cink, bakar, gvožđe i druge bioaktivne sastojke.
• Moringa (PVM plus): bogata proteinima, vitaminima i mineralima – pomaže u oporavku i poboljšanju opšteg stanja.
• Spirulina + hlorela (PVS plus): moćni antioksidansi koji pomažu u detoksikaciji organizma, neutralizuju slobodne radikale i teške metale.

Eliksir je odobren kao hrana za posebne medicinske namene od Ministarstva zdravlja Republike Srbije i postoje studije koje potvrđuju da doprinosi kvalitetu života onkoloških pacijenata. 

Uz pravilnu ishranu prilagođenu onkološkim pacijentima, vaš organizam će dobiti novu energiju i povećati šanse za poboljšanje prognoza.

Prognoza i životni vek kod tumora mozga

Prognoza kod tumora mozga zavisi od više faktora – tip tumora, gradus, operabilnost, starost i opšte zdravlje pacijenta.

• Kod benignih tumora (npr. meningeom WHO I), petogodišnja stopa preživljavanja je preko 90 %, prema Moffit Cancer centru [1] .
  
• Maligni tumori visokog gradusa (glioblastom) imaju prosečan životni vek 12–18 meseci uprkos lečenju sa zračenjem i hemoterapijom, prema Cleveland Clinic [2]. Kao i karcinom pankreasa, maligni tumori mozga su jako opasni.

Životni vek sa metastazama na mozgu

Životni vek sa metastazama na mozgu najčešće imaju skraćenu prognozu. 

Kod pojedinačnih metastaza resecabilnih kod zdravih pacijenata, prema kliničkom istraživanju New England Journal of Medicine, preživljavanje iznosi oko 13 meseci, dok prisustvo više lezija značajno skraćuje prognozu [3].

Dok je prognoza kod odraslih sa moždanim metastazama često ograničena, tumori mozga kod dece i beba predstavljaju poseban izazov zbog drugačije biologije bolesti i pristupa lečenju.

Tumori mozga kod dece i beba

Tumori mozga kod dece razlikuju se od onih kod odraslih po tipu, brzini rasta i terapiji. 

Najčešći tumori mozga kod dece su:

• pilocitični astrocitom (benigni, sporo raste, leči se hirurški, odlična prognoza) 
• meduloblastom (maligni, zahteva operaciju, zračenje i hemoterapiju; prognoza zavisi od podtipa)
• ependimom (javlja se u ranom uzrastu, leči se hirurški i često radioterapijom).

Simptomi uključuju jutarnje glavobolje, povraćanje, probleme sa hodom i koordinacijom. Rano otkrivanje i pravovremeno lečenje ključni su za ishod.

Česta pitanja – Tumor na mozgu

Da li je tumor mozga nasledan?

Većina tumora nije nasledna, ali retki genetski sindromi povećavaju rizik.

Da li tumor mozga boli?

Tumor mozga obično boli u slučajevima kada tumor pritiska mozak i izaziva edem. Ostali bolovi su vezani za glavobolje.

Da li je tumor na mozgu izlečiv?

Da, mnogi benigni i niskogradusni tumori su izlečivi operacijom. S druge strane, maligni tumori zahtevaju kombinovan tretman i imaju skraćenu prognozu.

Pravovremene kontrole, konkretni rezultati

Redovne kontrole uz savremene terapije donose vidljive i realne rezultate. 

Kombinacijom MRI praćenja, hirurškog tretmana, ciljanih terapija, podrške poput i multidisciplinarnog tima, sve više pacijenata ostvaruje značajan napredak. 

Razgovor sa stručnjakom može napraviti razliku. Pravovremena dijagnoza često znači šansu za uspešnije lečenje i bolji kvalitet života.

U ordinaciji Dr Cubano, prof. dr Anabely Estevez Garcia, klinički onkolog sa Kube, primenjuje holistički, lično prilagođen pristup lečenju tumora i metastaza. 

Pored terapije, pacijenti dobijaju i kontinuiranu savetodavnu podršku tokom čitavog procesa.

Reference:

1. https://www.moffitt.org/cancers/meningioma/survival-rate/ 
2. https://my.clevelandclinic.org/health/diseases/17032-glioblastoma