Pad imuniteta – Simptomi, uzroci, lečenje

Kada dođe do slabljenja imuniteta (složenog sistema odbrane koji nas štiti od patogena) organizam postaje ranjiv, a simptomi mogu biti veoma raznoliki i ponekad prikriveni. 

Pad imuniteta nije bolest, već stanje koje može biti prolazno ili hronično, a koje značajno povećava rizik od infekcija i komplikacija.

U ovom tekstu obrađujemo šta znači pad imunog sistema, koji su mogući uzroci i simptomi (herpes, malaksalost, temperatura), kako se proverava odnosno dijagnostifikuje, iskustva ljudi sa padom imuniteta, i koje su opcije za lečenje i podršku imunitetu (vitamini, minerali, itd.).

Šta znači pad imuniteta?

Pad imuniteta je stanje kada odbrambeni mehanizmi organizma (odnosno imunitet) postaju slabiji, sporiji ili neadekvatno reaguju na spoljne pretnje. U ovom periodu organizam je osetljiv, energija opada, a infekcije se javljaju učestalije i traju duže. 

Veliki pad imuniteta može biti privremen – nakon bolesti, operacije ili stresa, ali i hroničan, usled autoimunih bolesti, loše ishrane ili nepravilnog načina života.

Svaka osoba u nekom trenutku svog života doživi pad imuniteta. Vrlo često uzroci i nisu naročito ozbiljni, ali posledice mogu da budu mučne i dugotrajne.

Uzroci pada imuniteta

Uzroci pada imuniteta su mnogi i svi doprineti padu imuniteta, a neretko se i međusobno kombinuju, dodatno slabeći ćelije imunog sistema.  

Takođe, pad imuniteta često može da se javi nakon davanja krvi ili nakon operacije, kada je organizam svakako iscrpljen ili da bude uzrokovan nekim egzogenim faktorima kao što su stres, infekcije, loša ishrana i slično.

Najčešći faktori, odnosno uzroci pada imuniteta su sledeći:

1. Virusne i bakterijske infekcije
2. Hroničan stres i anksioznost
3. Loša ishrana, alkohol, duvan
4. Fizička iscrpljenost (pretreniranost)
5. Hormonske promene (menstruacija, trudnoća, menopauza)
6. Hronične bolesti i autoimune bolesti
7. Antibiotici, operacije, terapije

Pogledajmo nešto detaljnije o svakom uzroku pada imuniteta.

1. Virusne i bakterijske infekcije (korona, grip, boginje, tuberkuloza)

Infekcije, posebno one uzrokovane virusima kao što su prehlada ili grip, korona, herpes, ili HPV, mogu značajno da iscrpe imuni sistem. 

Imunitet opada tokom infekcija, čineći organizam senzitivnim na nove napade. U periodu posle korone, posle boginja ili nakon gripe, imunitet je često u stanju obnavljanja.

2. Hronični stres i anksioznost – Kada psiha slabi imunitet

Stres dovodi do poremećaja hormona, smanjuje proizvodnju antitela i oštećuje ćelije imuniteta. Stres i pad imuniteta idu ruku pod ruku, naročito kod osoba koje trpe dugotrajnu psihičku iscrpljenost, anksioznost ili poremećaje spavanja.

3. Loša ishrana, alkohol, duvan – Navike koje slabe imunitet

Nepravilna ishrana, bogata šećerima, a siromašna vitaminima, slabi imuni odgovor. Alkohol i cigarete dodatno oštećuju ćelije, utiču na crevnu floru i smanjuju sposobnost organizma da se bori sa infekcijama. 

Pad imuniteta od alkohola je naročito izražen kod osoba koje konzumiraju alkohol u stresnim periodima.

Takođe, pad imuniteta često se javlja i prilikom posta, dijete, ili bilo koje drudge redukovane ishrane kada se organizam lišava neophodnih nutrijenata. 

4. Fizička iscrpljenost – Pad imuniteta od treninga (pretreniranost)

Preterani treninzi bez adekvatnog oporavka mogu izazvati pad imuniteta kod odraslih, posebno kod profesionalnih sportista. Ova pojava je poznata kao “open window effect” – kada organizam nakon iscrpljenosti postaje neotporan na infekcije.

5. Hormonske promene – Uticaj hemijskih glasnika na imunitet

Polni hormoni, poput estrogena, progesterona i testosterona, utiču na rad imunog sistema. Ženski hormoni mogu i pojačati i oslabiti imunitet, dok testosteron uglavnom deluje imunosupresivno. Zbog toga hormonske oscilacije, posebno kod žena, često prate promene u osetljivosti organizma na infekcije (o ovoj pojavi detaljnije kasnije u tekstu).

6. Hronične bolesti i autoimune bolesti – Stalni izazov za imuni sistem

Dijabetes, lupus, reumatoidni artritis i druge hronične bolesti značajno remete funkciju imunog sistema. Takođe, kod osoba koje imaju HPV, alergije ili kandidu, često se beleže periodi totalnog pada imuniteta.

7. Antibiotici, operacije, terapije – Kako medicina slabi odbranu

Pad imuniteta nakon antibiotika je posledica uništavanja dobre crevne flore, dok operacije i hemioterapije značajno oštećuju imunološku barijeru.

Svi ovi uzroci često dovode do pada imuniteta, ali sam efekat pada imuniteta neke osobe ne znaju da prepoznaju niti da pripišu toj pojavi te počinju da se neadekvatno leče. 

Iz tog razloga važno je da znamo koji su to osnovni simptomi kompromitovanog imuniteta.

Simptomi pada imuniteta – Kako prepoznati pad imuniteta?

Simptomi pada imuniteta mogu biti blagi, ali i ozbiljni – zavisno od uzroka i trajanja pada imunog sistema. 

U nastavku su najčešći simptomi koje treba prepoznati i pratiti, a to su: 

1. Umor, pospanost, malaksalost
2. Herpes i infekcije kože: bubuljice, osip, ekcem, afte, gljivice
3. Učestale prehlade i infekcije disajnih puteva
4. Problemi sa desnima i usnom dupljom
5. Problemi sa varenjem – kandida
6. Produženo zarastanje rana

1. Umor, pospanost, malaksalost – Signal da telo gubi snagu

Energetski pad bez očiglednog razloga često je prvi znak. Organizam postaje nestabilan, a i najlakše aktivnosti mogu delovati zamorno.

2. Herpes i infekcije kože (osip, bubuljice, ekcem, gljivice, afte) – Šta koža kaže

Pad imuniteta i herpes – naročito na usnama, licu ili genitalnoj regiji – često se javljaju zajedno. Ekcem, bubuljice, osip, afte u ustima, kao i gljivične infekcije kože mogu ukazivati na slab imuni sistem.

Kao posledica pada imuniteta, često se mogu javiti različite bradavice, uključujuči i kondilome, ali i čmičak na oku. 

3. Učestale prehlade, infekcije disajnih puteva – Prvi znak slabog imuniteta

Česti sinusitisi, kašalj, bronhitisi i angine mogu biti znak da je organizam neotporan na napade bakterija i virusa. Prehlada se javlja češće i traje duže.

4. Problemi sa desnima i usnom dupljom – Imunitet se vidi i u ustima

Pad imuniteta na jeziku, upala desni, aftozni stomatitis, često su prvi simptomi koji se mogu primetiti vizuelno i izazivaju nelagodnosti pri jelu.

5. Problemi sa varenjem (kandida) – Unutrašnja neravnoteža kao uzrok slabosti

Disbalans mikrobioma zbog loše ishrane, antibiotika i stresa dovodi do razmnožavanja Candida albicans, što se može manifestovati kao nadutost, svrab, vaginalni sekret i slabost.

6. Produženo zarastanje rana – Telo gubi moć regeneracije

Telo se ne može regenerisati normalno kada je imunitet oslabljen. Čak i manje posekotine i ogrebotine zarastaju znatno sporije. 

U ovom slučaju, kao i u svim prethodnim navedenim, neophodno je raditi na jačanju imuniteta, kako kod odraslih ljudi, tako i kod dece, kod kojih je imuni sistem i dalje u razvoju.

Pad imuniteta kod različitih populacija – Muškarci, žene, deca i bebe

Pad imuniteta ne pogađa sve osobe na isti način – pol, starost i hormonski status značajno utiču na reakcije imunog sistema. 

Deca i bebe imaju nezreo imuni sistem i zato su podložniji infekcijama, dok hormonske promene kod žena mogu dovesti do periodičnog slabljenja odbrambenih mehanizama. 

Kod muškaraca, određeni faktori poput stresa i nižih nivoa zaštitnih hormona mogu takođe uticati na pad imuniteta. 

U nastavku su prikazane specifičnosti pada imuniteta kod svake od ovih grupa.

Pad imuniteta kod dece i beba

Pad imuniteta kod dece i beba može biti posledica nedovoljne zrelosti imunog sistema, ishrane siromašne nutrijentima, čestih infekcija u vrtićima, ili alergijskih reakcija. 

Simptomi pada imuniteta kod dece uključuju:

• Česte infekcije disajnih puteva
• Osip, ekcem, afte u ustima
• Hronični umor, razdražljivost
• Gljivične infekcije
• Povećani limfni čvorovi
  

Pad imuniteta kod beba se najčešće ispoljava kroz:

• učestale temperature 
• loše spavanje i 
• slab apetit. 

Dakle, sami simptomi i načini prepoznavanja pada imuniteta su slični kod odrasilh i kod dece (beba), a ukoliko postoji sumnja na tako nešto, onda se uvek može pristupiti dijagnostici i medicinskim pokazateljima tog stanja.

Pad imuniteta kod žena – Uticaj menstruacije, trudnoće, PMS-a

Kod žena, hormonske promene značajno utiču na imuni sistem. Pad imuniteta tokom menstruacije i u PMS-u često se ispoljava kroz umor, povišenu temperaturu i sklonost infekcijama. 

Tokom trudnoće, naročito u ranoj fazi, prirodni pad imuniteta omogućava razvoj ploda, ali povećava osetljivost na viruse i bakterije.

Nakon porođaja i tokom dojenja, iscrpljenost, nedostatak sna i stres dodatno slabe odbrambeni sistem. U menopauzi, pad estrogena može usporiti oporavak organizma i povećati učestalost infekcija.

Pored hormona, na imunitet kod žena utiču i drugi faktori: 

• hroničan stres 
• narušena crevna flora 
• nedostatak gvožđa ili vitamina D 
• kao i preopterećenost obavezama

Pad imuniteta kod muškaraca

Iako se često manje govori o tome, i kod muškaraca dolazi do pada imuniteta pod uticajem različitih faktora. Za razliku od žena, hormonske oscilacije nisu toliko izražene, ali niži nivoi estrogena, koji ima zaštitnu ulogu u imunom odgovoru, mogu doprineti slabijoj otpornosti.

Česti uzroci pada imuniteta kod muškaraca uključuju hroničan stres, nepravilnu ishranu, nedovoljno sna, kao i prekomeran unos alkohola ili nikotina. 

Takođe, muškarci ređe traže medicinsku pomoć i preventivno testiraju zdravlje, što može dovesti do kasnijeg otkrivanja problema – posebno kada je u pitanju pad imuniteta, koji se može prilično jednostavno otkriti.

Kako se proverava pad imuniteta (krvna slika) 

Ne postoji posebna dijagnoza baš za pad imuniteta, ali krvna slika može biti pouzdan pokazatelj da imunitet nije u optimalnom stanju.

Krvna slika je najčešći prvi korak u otkrivanju problema i prvi pokazatelj pad imuniteta. U analizi se prati broj leukocita, limfocita, CRP, imunoglobulina i vitamina D. 

Pored laboratorijskih nalaza, lekar će uzeti u obzir i istoriju infekcija, trajanje simptoma i druge hronične bolesti.

Ne postoji posebna dijagnoza baš za pad imuniteta. Po pravilu, kada je imunitet narušen, prvo saniramo posledice koje ponekad mogu biti jako uporne i vidljive. 

Šta je dobro za pad imuniteta?

Iako ne postoji univerzalni lek za pad imuniteta, postoje proizvodi koji mogu pomoći telu da obnovi snagu i ojača imuni sistem, odnosno odbrambeni sistem tela.  

Ali budući da je najbolji lek za imunitet držanje istog u optimalnom stanju, prevencija je ono čemu treba da stremimo. 

Iz tog razloga, treba da konzumiramo zdravu hranu, ali i pojačamo stanje organizma u nekim kriznim situacijama pomoću specifičnih suplemenata.

Jedan od takvih je i Dr Cubano Eliksir – prirodni imunokompleks kreiran decenijama istraživanja kubanskih lekara i naučnika, specifično osmišljen da podrži jačanje imunološke funkcije kod pacijenata sa oslabljenim imunitetom. 

Sastoji se od sinergijske kombinacije biljaka — aname, moringe, spiruline i hlorele — koje na ćelijskom nivou stimulišu NK ćelije, limfocite i antitela, čime doprinose bržem obnavljanju i stabilizaciji imunog sistema.  

Registrovan je kod Ministarstva zdravlja RS kao hrana za posebne medicinske namene, što potvrđuje njegovu bezbednost i kvalitet. Idealan je ne samo za obolele, već i za zdrave osobe koje žele da očuvaju ili unaprede prirodnu odbranu organizma – pružajući prirodan i celovit pristup podršci imunitetu. 

Iskustva ljudi o padu imuniteta

Najčešće se kod pada imuniteta preporučuje upotreba suplemenata i vitamina za imunitet. 

Međutim, pored suplementacije, prilikom pada imuniteta, ali i za održavanje zdravlja, u većini slučajeva preporučuje se: 

• Uravnotežena ishrana bogata cinkom, selenom, vitaminima C i D
• Dovoljno sna i fizička aktivnost umerena u intenzitetu
• Izbegavanje stresa, alkohola, duvana i neredovnih obroka

Zdrave navike, saveti priznatih lekara i korištenje određenih dodataka ishrani su najbolja preventiva padu imuniteta i svim nedaćama koje ono nosi, a tome svedoče i iskustva različitih osoba koje su imale pojavu pada imuniteta.

Pad imuniteta – Česta pitanja

Da li je pad imuniteta isto što i imunodeficijencija?

Ne, pad imuniteta i imunodeficijencija nije isto. Imunodeficijencija (kompromitovan imuni sistem) je kliničko stanje u kojem imunološki sistem funkcioniše slabije od normalnog zbog genetskih uzroka, bolesti ili terapija (npr. transplantacija, autoimune bolesti).

Kako prepoznati razliku između obične prehlade i pada imuniteta?

Razlika između obične prehlade i pada imuniteta je to što su kod padanja imuniteta infekcije učestalije, traju duže i teže se leče. 

Mogu li vakcine pomoći osobi sa padom imuniteta?

Da, vakcine mogu pomoći osobi sa padom imuniteta – ali s oprezom. Osobe sa oslabljenim imunitetom trebalo bi redovno primati inaktivne vakcine (kao što su vakcina protiv gripa i COVID-19), dok se žive vakcine (MRP, MMRV) obično izbegavaju zbog rizika.

Povratite imunitet – Vaše telo zaslužuje novi početak

Pad imuniteta nije kraj – on je signal tela da je vreme za promenu.

Bilo da je izazvan stresom, infekcijama ili lošim navikama, uz pravilnu dijagnozu, ishranu i podršku, organizam može da povrati snagu. 

Imunitet je naš saveznik, a njegov balans ključ zdravlja.