Imunitet – Definicija, vrste i kako funkcioniše imuni sistem

Imunitet je ključan u očuvanju zdravlja jer omogućava organizmu da se zaštiti, odbrani i pravovremeno reaguje na napad virusa, bakterija i drugih štetnih mikroorganizama, kao i promena u samom telu.

Razumevanje toga šta je imunitet i kako funkcioniše pomaže nam da očuvamo snažan imuni sistem i budemo otporniji na bolest, kako mi, tako i naša deca.

U ovom tekstu objasnićemo osnove imunološkog sistema – od njegove definicije i podela (humoralni, celularni), načina fukncionisanja (antitela, antigeni, nk ćelije i slično) do njegove uloge u različitim životnim dobima i povezanosti sa bolestima.

Najvažnije iz teksta:

• Imunitet je složen i dinamičan sistem odbrane organizma koji prepoznaje, napada i eliminiše patogene, štiteći zdravlje pojedinca u svim fazama života.
• Imuni sistem se sastoji od urođenog i stečenog imuniteta, a njegovo pravilno funkcionisanje zavisi od ravnoteže između ćelijskih i humoralnih komponenti, imunološke memorije i sposobnosti adaptacije.
• Održavanje snažnog imuniteta zahteva zdrav način života, pravilnu ishranu, fizičku aktivnost, dobar san, vakcinaciju i blagovremeno reagovanje na simptome oslabljenog imuniteta.

Šta je imunitet – Definicija i značenje

Imunitet, u najširem smislu, se definiše kao sposobnost organizma da se odupre i odbrani od infekcija, bolesti ili drugih bioloških i hemijskih opasnosti [1]. 

Prema medicinskoj definiciji, imunitet predstavlja kompleks reakcija koje omogućavaju organizmu da identifikuje patogen i efikasno ga eliminiše, čuvajući homeostazu i zdravlje.

Sam pojam “imunitet” potiče od latinskog immunitas – oslobađanje, zaštita od tereta, što ukazuje na stanje zaštićenosti. 

To stanje zaštićenosti postiže se preko niza funkcija imuniteta: 

• aktiviranja antitela koja napadaju patogene, 
• sprečavanja infekcija 
• sprečavanja štetnih promena na ćelijskom nivou

Takođe, važno je zapamtiti da pojmovi imunitet i imuni sistem, iako jako bliski, ne predstavljaju isto – imuni sistem možemo smatrati “alatom”, a “imunitet” ono što se tim alatom postiže.

“Za većinu nas, imuni sistem čini nemoguće – od njega se traži da nas zaštiti od svih mogućih patogena sa kojima možemo doći u kontakt, a da pritom ne napada naše sopstvene ćelije. Ipak, kod većine ljudi, imuni sistem uspeva u tome na zapanjujuće dobar način.” – Troy Torgerson, M.D., Ph.D., Direktor eksperimentalne imunologije u Allen Institute for Immunology

Pre nego što pređemo na to kako funkcioniše ovaj “alat”, važno je razumeti njegove osnovne principe i komponente.

Šta su antitela, a šta antigen – Osnov funkcionisanja imunog sistema

Imuni sistem predstavlja složenu mrežu ćelija, tkiva i organa koji zajedno deluju kako bi prepoznali i uništili strane agense poznate kao antigeni. 

Kada organizam identifikuje prisustvo nečega što nije „njegovo“ – bilo da je reč o virusu, bakteriji ili drugom patogenu – aktivira se imunološki odgovor. Specijalizovane ćelije tada razlikuju “svoje” strukture od “tuđih” i pokreću stvaranje antitela.

Antitela su specifični proteini koji se vezuju za antigene na površini patogena. Ova veza ne samo da „označava“ patogen kao pretnju, već i pokreće niz reakcija koje dovode do njegovog uništavanja. Ovaj proces je izuzetno važan za efikasnu zaštitu organizma.

Još veći značaj ima sposobnost imunološkog sistema da „pamti“ prethodne susrete sa određenim patogenima. Nakon preležane infekcije ili primljene vakcine, razvija se tzv. imunološko pamćenje. Zahvaljujući njemu, pri ponovnom kontaktu sa istim patogenom, organizam reaguje brže i snažnije, čime efikasno sprečava razvoj bolesti.

Kako su ove funkcije povezane sa gradivnim delovima imunog sistema – saznajte u nastavku.

Od čega se sastoji imuni sistem?

Imuni sistem je sačinjen iz više vitalnih delova, koji zajedno omogućavaju efikasnu odbranu organizma:

• Limfni čvorovi: Filteri limfe bogati limfocitima, prepoznaju i uništavaju patogene.
• Timus: Glavni organ za razvoj T-limfocita i deo urođenog imuniteta.
• Slezina: Uklanja stare ćelije i pomaže u borbi protiv mikroba.
• Limfociti: Specijalizovane ćelije (T i B limfociti, NK ćelije) koje prepoznaju i napadaju patogene.

Ove komponente međusobno saradjuju u odbrani organizma, a njihova ravnoteža određuje efikasnost imuniteta. 

Iako ne predstavlja jedan od zvaničnih delova imunog sistema, interesantno je i da creva predstavljaju posebno značajan organ sa više od 70% imunih ćelija organizma koje borave upravo u gastrointestinalnom traktu, stvarajući prvu liniju odbrane protiv štetnih materija koje unosimo sa hranom.

Dok imuni sistem obuhvata sve strukture koje učestvuju u odbrani tela, vrste imuniteta opisuju načine na koje taj sistem reaguje na pretnje.

Vrste imuniteta

Imunitet ne postoji u samo jednom obliku. 

Postoje različite vrste imuniteta koje zajedno omogućavaju potpuni odgovor na napad patogena. 

Osnovna podela imuniteta je na:

• Urođeni (nespecifični) 
• Stečeni (adaptivni) – Deli se na podtipove – aktivni (organizam sam razvija zaštitu) i pasivni (prenos gotovih antitela), ali i na celularni i humoralni prema načinu delovanja

U tabeli su prikazane osnove podele imuniteta:

Vrsta imuniteta	Karakteristike	Primeri / Ćelije
Urođeni (nespecifični)	Brza reakcija, ne razlikuje specifične patogene; NK ćelije, barijere	Koža, sluzokoža, NK ćelije
Stečeni (adaptivni)	Spora, ali specifična i sa memorijom; B i T limfociti	Vakcinacija, infekcija

Tabela 1: Vrste imuniteta

U nastavku teksta, pogledajmo specifičnosti svakog tipa imuniteta i načina delovanja humoralnog i celularnog imuniteta.

Urođeni (nespecifičnog) imuniteta – NK ćelije, koža, sluzokoža

Urođeni imunitet je prva linija odbrane, brz ali nespecifičan, kako je to navedeno u naučnom časopisu InformedHealth [2]. 

Glavne barijere su koža, sluzokože i hemijske supstance, a posebnu ulogu imaju NK ćelije koje prepoznaju i napadaju inficirane ćelije. 

NK ćelije (skraćeno od “natural killers”) su specijalizovani limfociti koji direktno uništavaju zaražene i tumorske ćelije bez prethodnog prepoznavanja antigena.

Ovaj imunitet omogućava organizmu da odmah reaguje na patogene, ali sa ograničenjem, jer nema memoriju za sledeće “napade”.

Stečeni (adaptivni) imunitet

Stečeni imunitet se razvija tokom života. Odgovor je sporiji u odnosu na urođeni, ali je specifičan i poseduje memoriju. 

Kao što smo ranije pomenuli, stečeni imunitet se deli na aktivni i pasivni.

• Aktivni imunitet: Razvija se nakon infekcije ili vakcine.
• Pasivni imunitet: Prenosi se, npr. preko majčinog mleka.

Pored ovoga, postoje i prirodni i veštački imunitet: 

• Prirodni imunitet se stiče kroz infekciju, 
• Veštački imunitet dobija se vakcinacijom.

Dodatno, stečeni (adaptivni) imunitet može se podeliti i na humoralni i celularni.

Humoralni imunitet – B limfociti i antitela

Humoralni imunitet je jedna od dve glavne grane stečenog (adaptivnog) imuniteta, i odnosi se na odbranu organizma putem antitela koja cirkulišu u telesnim tečnostima (krv, limfa, sluz).

Humoralni imunitet čini odbranu putem antitela koje stvaraju B-limfociti – specijalizovane ćelije imunog sistema zadužene za prepoznavanje antigena i proizvodnju antitela. Ova antitela cirkulišu u tečnostima i ciljaju patogene van ćelija.

Celularni (ćelijski) imunitet – T limfociti 

Celularni (ćelijski) imunitet oslanja se na T-limfocite (ćelije) i njihove podvrste i predstavlja granu stečenog (adaptivnog) imuniteta.

Ove ćelije direktno uništavaju zaražene ćelije i pomažu u odbrani od unutrašnjih infekcija. T ćelije u organizmu su specijalizovane bele krvne ćelije koje nastaju u koštanoj srži, a sazrevaju u timusu, i predstavljaju ključnu komponentu imunog sistema odgovornu za ćelijsku imunost.

T-ćelijski imunitet deluje tako što T-limfociti prepoznaju strane antigene na površini zaraženih ili promenjenih ćelija i ciljano ih eliminišu, pružajući time odbranu od virusa, nekih bakterija i tumorskih ćelija. 

Razumevanja tipova imuniteta važno je i zbog toga što se imuni odgovor razlikuje u zavisnosti od uzrasta – kako u snazi, tako i u načinu reagovanja.

Imunitet kod različitih uzrasta – Dece, beba, odraslih

Imuni sistem se menja tokom života i prilagođava različitim fazama razvoja pa prema tome postoje i određene razlike u fukcionisanju imuniteta kod različitih uzrasnih kategorija.

Imunitet kod dece

U ranom uzrastu, naročito tokom prve dve godine života, imunitet kod dece je osetljiv, pa su česte infekcije normalna pojava i deo procesa sazrevanja odbrambenog sistema. 

Svaka preležana infekcija doprinosi boljem imunološkom odgovoru u budućnosti, što potvrđuju i brojna iskustva roditelja.

Imunitet kod dece od 2 godine postaje otporniji, ali i dalje zavisi od spoljašnjih faktora kao što su ishrana, fizička aktivnost i izloženost mikroorganizmima u svakodnevnom okruženju. 

Posebna pažnja se poklanja jačanju imuniteta kod dece uzrasta od 1 do 2 godine, jer je to period kada deca često ulaze u kolektiv (vrtić), gde se prvi put ozbiljnije susreću s većim brojem virusa i bakterija.

Vakcinacija ima ključnu ulogu u zaštiti zdravlja, jer ne samo da štiti dete, već i podstiče razvoj specifične imunološke memorije.

Iako se imunitet dece razvija postepeno, najosetljiviji period je upravo u prvim mesecima života – kada imuni sistem novorođenčeta tek počinje da se formira i zavisi od zaštite koju pružaju majka i okruženje.

Imunitet kod beba i novorođenčadi

Kod novorođenčadi, pasivni imunitet dobijen od majke – putem transplacentarnog transfera antitela tokom trudnoće i kroz kolostrum odmah nakon rođenja  predstavlja prvu liniju zaštite. 

Ova antitela pomažu bebi da se izbori sa potencijalnim infekcijama dok se njen sopstveni imuni sistem još razvija. 

Dojenje dodatno jača imunitet bebe jer majčino mleko sadrži antitela, imunološke ćelije i hranljive supstance koje podstiču sazrevanje imunološkog odgovora i štite bebin organizam od štetnih mikroorganizama u prvim mesecima života.

Imunitet kod trudnica

U trudnoći dolazi do fizioloških promena imuniteta kako bi se omogućila zaštita ploda, koji organizam prepoznaje kao delimično „stranu“ jedinicu. Ove promene ne znače da je imunitet slabiji, već da je modulisan i prilagođen specifičnim potrebama trudnoće. 

Promene u nivou hormona utiču na balans između adaptivnog i urođenog imuniteta, čime se sprečava odbačaj fetusa i istovremeno omogućava zaštita majke. 

Vakcinacija u trudnoći štiti i majku i bebu, posebno od respiratornih infekcija poput gripa i velikog kašlja.

Imunitet kod odraslih i starijih osoba

Kod odraslih osoba, imuni sistem je u najvećoj meri razvijen i funkcioniše stabilno, pod uslovom da se održavaju zdrave životne navike. 

Međutim, kako starimo, dolazi do imunosenescencije – postupnog slabljenja funkcije imunog odgovora, što povećava rizik od infekcija, sporijeg oporavka i hroničnih upala. 

Kako se imuni sistem menja s godinama, njegova sposobnost da se izbori sa različitim bolestima postaje ključna tema jer stanje imuniteta direktno utiče na tok, jačinu i ishod mnogih akutnih i hroničnih zdravstvenih stanja.

Imunitet i bolesti – Povezanost sa različitim stanjima

Povezanost imuniteta sa bolestima je višeslojna: od borbe protiv infekcija do alergija i bolesti modernog doba.

Imunitet i virusne infekcije: gripa, vodene kozice, morbile

Organizam odgovara na napad virusa i bakterija tako što pokreće složenu reakciju imunološkog sistema u cilju neutralisanja patogena i sprečavanja širenja infekcije. Posle preležane infekcije razvija se tzv. postinfekcijski imunitet, koji štiti organizam od ponovnog oboljevanja istom vrstom virusa ili bakterije. 

Ipak, reinfekcije su moguće, naročito kada dolazi do mutacija i pojave varijantnih patogena, kao što je slučaj sa gripom ili virusima poput vodenih boginja (varičela). 

Zbog toga, npr. imunitet nakon gripe nije dugotrajan. Ili, imunitet posle preležanih varičela ne mora uvek biti dugotrajan, najčešće jeste, ali usled različitog niza faktora, infekcija se može ponovo javiti. Dok, recimo, imunitet nakon preležanih morbila najčešće traje ceo život. 

Navedeno se odnosi i na prirodni i veštački imunitet – vakcina protiv gripa “važi” jednu sezonu, protiv varičele nekoliko decenija (minimum dve), dok je vakcinacija protiv morbila doživotna. 

Imunitet i alergije

Alergije predstavljaju preteranu reakciju imunološkog sistema na uobičajeno bezopasne supstance iz okoline, kao što su polen, prašina, dlake životinja ili određene namirnice. 

Ove reakcije pokreće IgE-posredovani odgovor, pri čemu se oslobađaju histamin i drugi inflamatorni medijatori koji izazivaju simptome kao što su curenje nosa, svrab očiju, osip ili otežano disanje.

Kod atopijskih bolesti – kao što su astma, atopijski dermatitis i alergijski rinitis – imunitet ne funkcioniše kao zaštita, već kao okidač problema, što zahteva posebno imunološko praćenje i tretman [3].

Imunitet u posebnim stanjima – Autoimune bolesti, dijabetes, rak

Hronične bolesti, kao što su dijabetes tipa 1 i tipa 2, mogu značajno oslabiti imunitet, jer utiču na sposobnost tela da pravilno reaguje na infekcije i zaceli oštećenja i tada se javlja pad imuniteta.

Takođe, osobe koje imaju imunodeficijenna stanja ili su na terapijama koje potiskuju imunitet (npr. hemoterapija, imunosupresivi) često su podložnije infekcijama i upalnim stanjima. 

U takvim situacijama je neophodno dodatno praćenje i prilagođavanje načina života, u cilju ojačavanja otpornosti tela i tada je neophodno jačanje imuniteta.

Osnove održavanja zdravog imuniteta – Kako ga očuvati?

Za očuvanje snažnog imunološkog sistema važno je voditi računa o svakodnevnim navikama koje direktno utiču na zdravlje i otpornost organizma. Iako postoje različiti načini jačanja imuniteta, osnova efikasnog imuniteta leži u uravnoteženom načinu života i praćenju medicinskih saveta i praksi, kao što je vakcinacija (imunizacija).

Imunitet i vakcinacija

Vakcine aktiviraju imunitet bez izazivanja bolesti tako što podstiču organizam da razvije antitela i imunološko pamćenje za određene patogene. Na taj način se telo priprema da, u slučaju stvarnog kontakta sa tim mikroorganizmima, reaguje brzo i efikasno. 

Aktivna imunizacija putem vakcina štiti ne samo pojedinca već i celokupnu zajednicu, jer doprinosi stvaranju kolektivnog imuniteta, što je ključno za kontrolu i iskorenjivanje zaraznih bolesti poput morbila, difterije ili velikog kašlja.

Imunitet stečen kroz imunizaciju jedan je od najsnažnijih primera efikasne i dugoročne preventivne medicine [4].

Osnovni principi zdravog življenja

Da bi imunitet ostao u optimalnom stanju, nepohodno je pratiti osnovne principe zdravog življenja koji podrazumevaju:

• Balansirana ishrana i hrana bogata nutrijentima (više o ovome u možete pročitati u našem članku Najbolji vitamini za imunitet)
• Dobar san i redovan odmor
• Fizička aktivnost: trening i vežbanje prilagođeni uzrastu i stanju
• Korišćenje pojedinih pouzdanih i naučno dokazanih suplemenata

Dr Cubano Eliksir – Prirodni saveznik imuniteta

Pored zdrave ishrane i fizičke aktivnosti, podrška u vidu biljnih i prirodnih suplemenata može imati važnu ulogu u očuvanju snažnog imuniteta. 

Dr Cubano Eliksir, baziran na lekovitim biljkama i vitaminima, razvijen je kao pomoć telu u izazovnim periodima – kada osećamo pad energije, stres, promene vremena ili oporavak.

Redovno korišćenje ovakvih dodataka, u sklopu zdravog životnog stila, može doprineti boljoj otpornosti i ukupnoj vitalnosti organizma.

Iako se može učiniti kao jedan od pregršt preparata koji obećavaju delotvornost, treba naglasiti da je Dr Cubano Eliksir jedan od retkih koji je odobren od strane Ministarstva zdravlja.   

Česta pitanja: Imunitet 

Može li stres trajno narušiti imunitet?

Hronični stres ne može trajno narušiti imunitet ali može dugoročno oslabiti imuni odgovor, povećati upalne procese i učiniti organizam podložnijim infekcijama i autoimunim bolestima. Naravno, efekat varira od osobe do osobe.

Postoji li razlika između imuniteta muškaraca i žena?

Da, postoje razlike. Žene često imaju snažniji imunološki odgovor, ali su zbog toga i sklonije autoimunim bolestima, dok su muškarci generalno podložniji težim tokovima infekcija.

Da li hladno vreme slabi imunitet?

Hladno vreme i hladnoća sama po sebi ne slabi imunitet, ali zimski uslovi (suvi vazduh, boravak u zatvorenim prostorima, niži unos vitamina D) mogu indirektno doprineti većem riziku od infekcija.

Ključ vitalnosti i otpornosti 

Imunitet nije nešto što imamo ili nemamo – to je sistem koji svakodnevno gradimo kroz izbore koje pravimo. Briga o sebi, balans u načinu života i informisanje o funkcionisanju svog tela omogućavaju vam da budete aktivan učesnik u sopstvenom zdravlju. 

Vaše telo zna kako da se brani – samo mu pružite uslove da to čini efikasno. Uložite u svoj imunitet danas, jer u njemu leži vaša sutrašnja snaga.

Reference:

1. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK7795/ 
2. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK279364/ 
3. https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC7560360/ 
4. https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC4863262/