Statistika kancera u Srbiji – Broj obolelih i prevencija raka

Statistika kancera u Srbiji otkriva alarmantne trendove – godišnji broj obolelih i umrlih od malignih oboljenja neprestano raste i Srbija se nalazi u vrhu po smrtnosti u Evropi. 

Svake godine nacionalni izveštaji analiziraju incidencu, mortalitet i najčešće tipove raka, dok zdravstveni sistem nastoji da sprovede preventivne programe čiji cilj je da smanji mortalitet i poboljša dijagnostiku. 

Kancer predstavlja jedan od najvećih javnozdravstvenih izazova, a napredak u prevenciji, ranom otkrivanju i lečenju može značajno poboljšati prognozu za veliki deo populacije.

Najvažnije iz teksta 

• Godišnje više od 42.000 ljudi u Srbiji oboli od raka, a približno 20.000 umre – što nas svrstava na drugo mesto u Evropi po smrtnosti od malignih bolesti.
• Najčešće dijagnostikovani kanceri su pluća, dojka, debelo crevo, prostata i grlić materice.
• Prevencija, skrining i zdrave navike ključni su za smanjenje broja obolelih – više je od dve trećine rizika na koje se može uticati.

Statistika broja obolelih od raka u Srbiji

Statistički podaci pokazuju da je broj obolelih od raka u Srbiji svake godine u porastu. 

Globalni i nacionalni izvori, te epidemiološki izveštaji ukazuju na kontinuirani rast smrtonosnih i učestalih malignih oboljenja. 

U tabeli ispod izdvajaju se najvažnije vrednosti, prema podacima Global Cancer Observatory-a (GLOBOCAN), iz 2022.godine [1]:

Tabela 1: Godišnja statistika obolelih od raka u Srbiji

Ova statistika prikazuje oboljenja, incidencu i kritični mortalitet kancera – što izveštaji epidemiološki detaljno analiziraju i porede s drugim evropskim državama. Broj obolelih u Evropi za isti period (2022.) iznosio je 4 471 422, dok je 1 986 093 osoba preminulo od malignih bolesti, kako je objavljeno u BMC Cancer časopisu [2].

Najčešći tipovi raka u Srbiji – Koje vrste prednjače?

Vrste malignih tumora koje prednjače u rastućem broju slučajeva su: 

• rak pluća, 
• rak dojke, 
• rak debelog creva, 
• rak grlića materice i
• rak prostate.

Pored ovih tipova, posebnu ekspanziju pokazuje rak pankreasa koji je jedan od najtežih i najteže izlečivih oblika karcinoma. 

Razumevanje uzroka i razvoja različitih oblika raka od suštinskog je značaja za usmeravanje strategije zdravstvenog sistema i unapređenje nacionalnih preventivnih programa.

Najčešći tipovi kancera kod muškaraca Srbije

Kod muškaraca, statistika obolelih od raka u Srbiji pokazuje da su najčešći smrtonosni i klinički kritični oblici:

• rak pluća (14,5% svih novih slučajeva)
• rak prostate i
• rak debelog creva.

Oboleli muškarci u velikoj meri traže tretman kasno, što dodatno utiče na visoke stope mortaliteta. Nacionalni izveštaj analizira mortalitet i trendove učestalosti posebno za mušku populaciju.

Najčešći tipovi kancera kod žena u Srbiji

Kod žena, vodeći uzroci obolevanja, koji su takođe i najsmrtonosniji, jesu:

• rak dojke (do 25% svih novih slučajeva)
• rak pluća
• rak debelog creva i
• rak grlića materice.

Kancer raste među ženama i to posebno rak dojke i grlića materice, koji su često dijagnostifikovani u kasnim stadijumima zbog neredovnog skrininga i slabijih navika preventivnih pregleda.

Za sveobuhvatno razumevanje epidemiološke slike kancera u Srbiji, od izuzetne je važnosti prikazati ne samo ukupan broj novoobolelih, već i distribuciju najčešćih tipova raka prema polu. 

Prikazom statistike po tipu raka dobijamo jasniju sliku prioriteta za prevenciju, dijagnostiku i javnozdravstvenu strategiju. 

Međutim, ako gledamo mapu malignih oboljenja Srbije, videćemo da nisu sva mesta u okruzi jednako zahvaćeni pojavom raka.

Mapa malignih oboljenja u Srbiji – Geografska raspodela

Geografska raspodela otkriva na kojim su regijama alarmantne stope incidencije i mortaliteta. Interaktivne mape, koje redovno ažurira Institut Batut, prikazuju da su:

• Najviše stope obolevanja prisutne u Vojvodini (zapadna/severna Bačka, severni Banat)
• Najniže u Topličkoj i Mačvanskoj oblasti [3].

Poražavjući podaci pokazuju da se nešto mora menjati u Srbiji, a to su, pored institucionalne borbe protiv ove bolesti i same životne navike stanovnika, koje često predstavljaju faktore rizika i doprinose rastu broja slučajeva.

Faktori rizika i uzroci rasta broja slučajeva – Šta stoji iza statistike raka u Srbiji?

Različiti faktori mogu doprineti povećanju rizika od malignih oboljenja, ali je važno naglasiti da na većinu njih možemo uticati kroz preventivne mere. 

Prema najnovijim istraživanjima, čak dve trećine ovih rizičnih faktora povezano je sa životnim stilom i navikama, što znači da se pravovremenim intervencijama rizik može znatno smanjiti. 

Ključni faktori rizika uključuju:

• Starosna struktura i demografske promene: Sa porastom broja starijeg stanovništva, raste i rizik od pojave kancera.
• Genetska predispozicija: Osobe koje imaju porodičnu anamnezu ili nasledne mutacije izložene su većoj verovatnoći za obolevanje.
• Štetne navike i izloženost štetnim supstancama: Pušenje, konzumacija alkohola, loša ishrana i fizička neaktivnost predstavljaju značajne faktore rizika. Takođe, izloženost zagađenju ili toksičnim materijama dodatno povećava mogućnost obolevanja.
• Neredovni zdravstveni pregledi: Osobe koje retko ili nikada ne obavljaju kontrolne preglede češće dolaze do dijagnoze kasno, što umanjuje uspešnost lečenja.

Veoma je važno prepoznati prve simptome raka da biste reagovali na vreme i time povećali svoje šanse za izlečenje.

Takođe, veoma je značajno i usmeriti se na preventivne programe i podizanje svesti o zdravim navikama, jer tako možemo smanjiti učestalost i smrtnost od malignih bolesti u Srbiji.

Značaj prevencije i skrining programa za poboljšanje statistike

Pravovremena dijagnostika i skrining su najefikasnije oružje protiv malignih oboljenja. 

Srbija ima nacionalne skrining programe za rak dojke, grlića materice i debelog creva, koji prate i upoređuju incidencu, dok prevencija i pravovremeno lečenje smanjuju smrtnost.

Skrining program

Ciljna populacija za organizovane skrining programe u Srbiji definisana je na osnovu epidemioloških podataka i preporuka za efektivno rano otkrivanje raka. 

Ovi programi imaju za cilj da identifikuju promene u ranim, potencijalno izlečivim fazama bolesti i samim tim značajno smanje mortalitet.

• Za rak grlića materice, preporučeni skrining obuhvata žene uzrasta od 25 do 64 godine, koje bi trebalo da obavljaju redovan PAPA test ili HPV test (u zavisnosti od uzrasta i medicinskih preporuka) svake tri godine. 
• Skrining za rak dojke je usmeren na žene starosti od 50 do 69 godina, koje se pozivaju na mamografski pregled svake dve godine. 
• Program skrininga za rak debelog creva obuhvata i muškarce i žene uzrasta između 50 i 74 godine. Skrining se obavlja testiranjem stolice na skriveno krvarenje (FOBT) i, u slučaju pozitivnog nalaza, upućivanjem na kolonoskopiju.

Više o aktuelnim nacionalnim programima možete saznati na zvaničnoj platformi za skrining: Skrining Srbija. 

Učešće u ovim programima ne samo da doprinosi ranom otkrivanju bolesti, već i smanjenju opterećenja koje kancer predstavlja za zdravstveni sistem i čitavu populaciju Srbije.

Česta pitanja – Statistika kancera u Srbiji 

Da li se broj obolelih od raka u Srbiji razlikuje po starosnim grupama?

Da. Statistika pokazuje da je učestalost raka značajno viša kod osoba starijih od 60 godina, ali se sve češće dijagnostikuju i oblici kancera kod mlađe populacije, naročito kod žena između 30 i 50 godina.

Koji su najmanje zastupljeni tipovi raka u Srbiji prema statistikama?

Manje zastupljeni (ali i dalje prisutni) tipovi kancera u Srbiji uključuju: rak bubrega, rak želuca, rak štitne žlezde i rak testisa. Iako su ređi, pojedini od njih imaju visoku smrtnost ako se otkriju kasno.

Koliko se kancer otkrije u poodmakloj fazi u Srbiji?

Većina karcinoma u Srbiji se, nažalost, otkrije u stadijumima III i IV, kada su terapijske opcije ograničenije i prognoza nepovoljnija. To je posebno izraženo kod raka pluća i grlića materice.

Statistika pokazuje smer delovanja ka unapređenju statističkih pokazatelja

Statistika kancera u Srbiji jasno pokazuje da kancer pogađa celu populaciju i da je svaki napredak u prevenciji, skriningu i lečenju ogroman doprinos zajednici. 

Zdravstvo i nacionalni sistem treba da nastave da jačaju edukaciju, redovne preglede i javnozdravstvene kampanje, a svaki pojedinac može doprineti sopstvenom zdravlju, već danas, uz informisanost i odgovorne navike. 

Reference:

1. https://gco.iarc.who.int/media/globocan/factsheets/populations/688-serbia-fact-sheet.pdf
2. https://pmc.ncbi.nlm.nih.gov/articles/PMC11905646/ 
3. https://www.batut.org.rs/download/publikacije/MaligniTumoriURepubliciSrbiji2022.pdf